Bliži se rasplet!
Sezona u evropskoj košarci ulazi u završnu fazu, a pažnja je sve više usmjerena ka tome kako će izgledati sastav Evrolige za sezonu 2025/26. Situacija se dodatno zakomplikovala nakon što je Hapoel Tel Aviv, izuzetno motivisana i borbena ekipa iz Izraela, osvojila Eurokup i time direktno obezbedila svoje mesto u najelitnijem takmičenju naredne sezone.
Ova titula Hapoela automatski znači da će jedna pozicija manje biti dostupna za klubove koji se već takmiče u Evroligi, ukoliko ne dođe do proširenja takmičenja sa sadašnjih 18 timova. Trenutno u Evroligi učestvuje 13 klubova-akcionara koji imaju višegodišnje ili stalne licence, uključujući i CSKA iz Moskve, koji ne igra od 2022. godine zbog sankcija povezanih sa ruskom invazijom na Ukrajinu. Iako je CSKA nominalno i dalje akcionar, njihovo mesto se faktički ne koristi, što dodatno komplikuje situaciju jer bi eventualni povratak Rusa značio još jednu poziciju manje za vajld-kard klubove.
Među timovima koji su sigurni učesnici naredne sezone su i Monako i Hapoel Tel Aviv, jer su obezbedili tzv. evropske licence – Monako zahvaljujući rezultatima u francuskoj ligi i ranijim nastupima, a Hapoel zbog pomenutog trijumfa u Eurokupu.
To ostavlja svega četiri do šest slobodnih mesta koja će Evroliga popuniti putem vajld-karti, u zavisnosti od konačne odluke o proširenju takmičenja. U toj trci trenutno su glavni kandidati: Partizan, Crvena zvezda, Virtus iz Bolonje, ALBA Berlin i Pariz, dok u drugom planu, ali i dalje sa realnim ambicijama, čekaju Valensija i Dubai.
Prema informacijama koje su preneli dobro obavešteni izvori poput Jurohupsa, Partizan i Crvena zvezda već su “viđeni” kao učesnici Evrolige za naredne tri godine. Ova vest izazvala je veliko zadovoljstvo kod navijača oba srpska kluba, posebno imajući u vidu koliko je rivalitet na Jadranu i u ABA ligi intenzivan i koliko oba kluba ulažu u infrastrukturu, timove i marketing.
Beogradski klubovi su prethodnih sezona pokazali da imaju publiku, infrastrukturu, ali i tržište koje Evroliga želi da zadrži i razvija. Arena u Beogradu često je ispunjena do poslednjeg mesta, a derbiji između večitih rivala garantuju atmosferu koja se ne viđa često ni u NBA ligi. Sve to su jaki argumenti koji idu u prilog produžavanju saradnje sa srpskim klubovima.
Virtus još uvek nije doneo konačnu odluku o budućnosti – klub je stabilan, ima odličan roster, ali pitanje ambicija i ulaganja ostaje otvoreno. Italijanski gigant se muči da ispuni sve komercijalne zahteve Evrolige, a postoji i zabrinutost oko kontinuiteta nastupa i dugoročnih planova. U slučaju da ne ispune očekivanja, mogu ostati bez mesta u eliti.
S druge strane, ALBA Berlin deluje kao najslabiji kandidat među klubovima koji su trenutno učesnici. Njihova poseta, rezultati i opšti utisak iz sezone u sezonu nisu na visokom nivou, a Evroliga sve više insistira na atraktivnosti, punim dvoranama i konkurentnosti. Stoga nije iznenađenje što se ALBA nalazi najbliže ispadanju iz elitnog društva.
Valensija i Dubai čekaju na odluku o mogućem proširenju takmičenja. Valensija je tradicionalno stabilan španski klub sa odličnom infrastrukturom, ali bez značajnih sportskih rezultata u Evroligi u prethodnim sezonama. Dubai, s druge strane, predstavlja potpuno novi projekat koji ima ozbiljne finansijske kapacitete i političku podršku, ali i izaziva kontroverze. Evroliga pažljivo procenjuje da li je u interesu takmičenja da uđe na tržište Bliskog istoka, i da li bi to narušilo balans i identitet takmičenja.
Prema istim izvorima, realniji scenario za Dubai jeste da naredne sezone učestvuje u Eurokupu, kao vid pripreme i test faze za eventualno uključivanje u Evroligu kasnije. Pored sportskog aspekta, Evroliga razmatra i političke, logističke i kulturne aspekte tog potencijalnog širenja.
Konačna odluka o sastavu Evrolige za sezonu 2025/26 očekuje se početkom leta, nakon završetka svih nacionalnih liga i plej-of faza u ABA ligi i Eurokupu. Ono što je sigurno jeste da borba za mesta nikada nije bila intenzivnija, a interesovanje javnosti i klubova samo raste.
Srpski klubovi mogu da budu optimistični, ali nikako ne smeju da se opuste – sportski rezultat, ali i ponašanje navijača, organizacija utakmica i medijska prisutnost, biće ključni faktori koji će odlučiti ko će igrati u najjačem evropskom klupskom takmičenju naredne sezone.
